UŽA SPECIJALIZACIJA IZ INTERVENTNE RADIOLOGIJE

Interventna radiologija uključuje sve slikom vođene procedure. Ove procedure imaju važnu ulogu u kliničkom ispitivanju. Pored toga što su invazivne, ove procedure zamenjuju hirurgiju i imaju manju stopu komplikacija.

Period treninga treblo bi da bude 2 godine, (22 meseca treninga i 2 meseca godisnjeg odmora i spremanja ispita) uz neophodnu superviziju i sa obavljenim dovoljnim brojem procedura kao prvi operater.

Neophodno je znanje o tehnikama sedacije i analgezije, patološkoj i kliničkoj osnovi specijalnosti kojom se bave lekari na obuci. Oni moraju učestvovati u kliničko-radiološkim konfrontacijama. Neophodno je da se jedan deo provede u ambulantno polikliničkoj službi. U toku perioda obuke neophodno je da provedu vreme oko 4 meseca kliničkog treninga u odelenju vaskularne hirurgije, interne medicine ili druge uže specijalnosti hirurgije ili interne koja je u vezi sa oblasti interventne radiologije.

Uza specijalizacija iz interventne radiologije (vaskularna i nevatskularna interventna radiologija) namenjena je specijalistima radiologije koji će invazivne i interventne procedure izvoditi u saradnji sa hirurzima, raznih užih specijalnosti. Mesto rada ovih užih specijalista radiologije su Klinički centri, Kliničko bolnički centri i Regionalne bolnice. Klinička pozadina je neophodna kao osnov za izvođenje intervetnih procedura. Ovakvi centri treba da imaju vrhunsku radiološku opremu, monitoring, pristup anestetičkoj opremi kao i mogućnost adekvatne nabavke potrošnog metrijala, neophodnog za izvođenje interventnih radioloških procedura.

Stažiranje je podeljeno u tri dela. Prvi deo predstavlja stažiranje koje se provodi na kliničkim odeljenjima i traje pet meseci. Drugi deo je stažiranje na odeljenjima iz radiologije na kojima se izvode intravaskularne radiološke intervencije. Ovaj deo stažiranja traje devet meseci.Treći deo predstavlja stažiranje na radiološkim odeljenjima gde se provode nevaskularne interventne radiosloke procedure. Ovaj deo staža traje osam meseci.

U toku treninga ( staziranja) predvidjeni su kolokvijumi koji se polazu kod odredjenih mentora i to prakticno. Nakon polozenih svih kolokvijuma I potpisane zavrsene obuke stice se pravo na polaganje zavrsnog ispita koji se polaze prakticno i teorijski ( test i/ili usmeno ).

Kolokvijumi su:
1. Neinvazivne dijagnosticke vaskularne procedure
2. Dijagnosticka angiografija
3. Arterijske interventne procedure
4. Venske interventne procedure
5. TIPS, TACE, Ekstrakcija intravaskularnih stranih tela
6. Perkutane biopsije
7. Perkutane drenaze kolekcija
8. Perkutane uroradioloske interventne procedure
9. Perkutane hepatobilijarne interventne procedure
10.Interventa radiologija GITa

I. UVOD-STAŽIRANJE NA KLINIČKIM ODELJENJIMA

Trajanje 5 meseci

Tokom ovog vremena kandidat boravi po mesec dana na odeljenjima iz torakalne, abdominalne i vaskularne hirurgije, odeljenju urologije, te odeljenju onkologije. Obavezno prisustvuje stručnim skupovima ( konzilijumima) na kojima se donose indikacije za pojedine terapijske zahvate. Boravi u operacionim salama kako bi se što bolje upoznao s hirurškim metodama koje zajedno s metodama interventne radiologije predstavljaju metode terapijskog izbora. Upoznaje se s neradiološkim dijagnostičkim
metodama koje su od koristi kod donošenja indikacija za postupke interventne radiologije.

II VASKULARNA INTERVENTNA RADIOLOGIJA

Trajanje 9 meseci

1. Neinvazivne dijagnostičke vaskularne procedure ( 1 mesec)

1.1. Doppler ultrasonografija
Razumevanje i interpretacija:
- duplex sonografija arterijskog i venskog sliva,
- normalan i izmenjen Doppler talas,
- najčešća ispitivanja, kao što je Doppler karotidnih, hepatičnih, renalnih arterija i Duplex ispitivanje venskog sliva donjih ekstremiteta.

1.2. CT angiografija
Trening bi trebalo da omogući razumevanje:
- bazne fizike jednoslajsnog i multidektorskog CTA,
- CTA protokole koji uključujući kontrastna sredstva i rekonsrtuktivne tehnike,
- radijacione doze za CTA i metode za njihovo smanjivanje,
- prednosti i nedostatke CTA u odnosu na druge dijagnostičke tehnike

1.3 MR angiografija (MRA)
Lekari koji se obučavaju moraju biti familijarni sa:
- MR fizikom i MRA tehnikama,
- prednostima i nedostacima različitih kontrastnih sredstava koji se koriste za MRA,
- prednosti i nedostaci MRA u odnosu na druge dijagnostičke tehnike.

2. Dijagnostička angiografija ( 2 meseca)

2.1. Bazična obuka
Lekari na obuci moraju biti familijarni sa:
- baznom hemijom ražličitih jodnih kontrastnih materijala i njihovim prednostima i nedostacima kod angiografija,
- mehanizmima kojima se smanjuje nefrotoksičnost u visokorizičnih pacijenata kao što su oni sa dijabetesom ili oštećenjem bubrega,
- kortikosteroidnom profilaksom, terapijom alergijskih komplikacija na jodne kotraste.

2.2. Tehnike arterijske i venske punkcije
U toku obuke potrebno je steći znanje o:
- standardnoj anatomiji prepone uključujući poziciju ingvinalnog ligamenta i femoralnog nerva, arterije i vene,
- Seldinger tehnici arterijske i venske punkcije,
- mehanizmu za uvođenje žičanih vodiča, uvodnika i postavljanje katetera,
- mehanizmu hemostaze na mestu punkcije uključujući manuelnu kompresiju i najčešće alate za femoralnu hemostazu,
- alternativnim arterijskim pristupima kao što su aksilarna, brahijalna, radijalna arteija kao i translumbalni pristup.
- indikacijama za upotrebu katetera venskim pristupom (Hicman kateter, dijalizni kateteri i portovi)
- tehnikama venskog pristupa preko jugularne i podključne vene
- mogućim komplikacijama

2.3. Dijagnostička angiografija
Lekari na obuci moraju biti familijarni sa:
- vodičima, uvodnicima i kateterima koji se koriste za najčešće dijagnostičke procedure,
- tehnikama digitalne subtrakcione angiografije (DSA) i road mapping tehnikom,
- standardnom arterijskom i venskom anatomijom i anatomskim varijacijama,
- perifernom vaskularnom angiografijom, mezenteričnom i renalnom angiografijom, abdominalnom, torakalnom aortografijom, angiografijom karotidnih, vertebralnih i podključnih arterija,
- dijagnostikom aterosklerotske bolesti, vaskulitisom, aneurizmatskom bolesti,
- trombozom, embolijom i drugom vaskularnom patologijom,
- procentom komplikacija za najčešće dijagnostičke procedure,
- režimima postproceduralne nege za standardne vaskularne dijagnostičke procedure.

3. Vaskularne intervencije (5 meseci)
Lekari na obuci moraju biti familijarni sa najčešćim vaskularnim interventnim procedurama kao što su perkutana transluminalna angioplastika i postavljanje vaskularne proteze – stenta.

3.1 Perkutana transluminalna angioplastika (PTA) i endovaskularna implantacija metalnih proteza – stentova (3 meseca)
Lekari na obuci moraju biti upoznati sa:
- mehanizmima i tehnikama PTA
- indikacijama za PTA i stent
- baznim mehanizmima za oslobađanje stenta i materijalima koji se koriste za konstrukciju stenta
- vrstama proteza – stentova
- komplikacijama i rezultatima PTA i stentiranja u različitim anatomskim regijama
- lekovima koji se koriste tokom PTA i stentiranja
- studijama intraarterijskog pritiska - monitoringu
Lekari na obuci moraju biti biti obučeni za izvođenje:
- perifernih PTA sa stentom (distalna abdominalna aorta, ilijačne i femoralne arterije, femoropoplitealni i kruralni arterijski segment)
- PTA sa stentom splanhničkih krvnih sudova (celijačni trunkus, mezenterične arterije)
- renalnih PTA sa stentom
- PTA sa stentom supraaortnih arterijskih grana (karotidne, vertebralne i podključne arterije)
- intervencija na venskim krvnim sudovima
- implantacije pokrivenih stentova kod aneurizmatske bolesti aorte i perifernih krvnih sudova, kao i kod disekcija
- tehnikama zatvaranja punkcionog mesta
- postproceduralnoj nezi

3.3 Trombektomija i tromboliza (1 mesec)
Potrebni je da lekari na obuci se upoznaju sa:
- perkutana aspiracijska i mehanička tromboembolektomija
- patofiziologijom tromboze i fibrinolize
– hemostatskim mehanizmima i fibrinolitičkim agensima
– indikacijama i kontraindikacijama za lokalnu primjenu fibrinolitika
– laboratorijskim praćenjem učinka fibrinolitika
– komplikacijama fibrinolitičke terapije
- lokalnom fibrinolizom u određenim arterijskim regijama
- fibrinolizom kod okluzije vena
- fibrinolizom kod pulmonalne embolije

3.4 Filteri donje šuplje vene (1 mesec)
Lekari na obuci moraju biti upoznati sa:
- indikacijom za plasman vena cava filtera
- različitim tipovima VCI filtera
- procentom uspeha i komplikacija
- postproceduralnom negom

4. TIPS, TACE,EKSTRAKCIJA INTRAVASKULARNIH STRANIH TELA (1 mesec)

4.1. Transjugularni intrahepatični portosistemski šant (TIPS)
- radiološka dijagnostika portalne hipertenzije
- indikacije za TIPS
- tehnike i komplikacije TIPS-a.

4.2 Transketerska embolizacija, hemoembolizacija i upotreba vazoaktivnih supstanci
- tretman arterio-venskih malformacija
- tretman krvarenja
- prepoznavanje komplikacija tokom procedura i njihovo zbrinjavanje

4.3 Odstranjenje intravaskularnih stranih tela
Lekari na obuci moraju ovladati tehnikom odstranjenja intravaskularnih stranih tela i biti upoznati sa:
- problemima i mogućim neuspehom kod odstranjenja stranog tela
- komplikacijama kod odstranjenja stranog tela

Praktični deo

Nophodan broj procedura koji se mora obaviti tokom treninga iz oblasti vaskularne radiologije:

Dijagnostičke procedure

Aortografije 100
Selektivne angiografije 50
Doppler ultrasound and/or duplex ultras. 50
MSCT angiografije 50
MSCT dijagnostika obolenja srca 50
MRI angiografije 50
MRI obolenja srca 50
Flebografija 30

Interventne procedure

PTA i stent perifernih arterija 50
PTA i stent renalnih arterija (PTRA) 20
PTA i stent kompleksne procedure
(aorta, karotidne arterije...) 10
Aspiraciona i mehanička trombektomija 10
Fibrinoliza 20
Transkateterska embolizacija 20
Tehnike intravaskulrane hemoterapije 10
Perkutane intervencije na venskom sistemu 20
Vena cava filteri 5
Transhepatični intrav.portosistemski šant TIPS 3
Odstranjenje intravaskularnih stranih tela 10

III NEVASKULARNA INTERVENTNA RADIOLOGIJA

Trajanje 8 meseci

1. PERKUTANE BIOPSIJE (1 mesec)
1.1. Vodjena radioskopski
1.2. Vodjena ultrazvukom
1.3. Vodjena CT om
1.4. Vodjena MR om
1.5. Perkutana biopsija u toraksu (10)
1.6. Perkutana biospija u abdomenu i karlici ( 20 )

2. PERKUTANA DRENAŽA TECNIH KOLEKCIJA ( 1,5 meseci)
2.1. Vodjena radioskopski
2.2. Vodjena ultrazvukom
2.3. Vodjena CT om
2.4. Vodjena MR om
2.5. Perkutana drenaža u toraksu ( 10 )
2.6. Perkutana drenaža u abdomenu i karlici (30 )

3. PERKUTANE URORADIOLOŠKE INTERVENCIJE (2 meseca)
3.1.Perkutana nefrostoma (30)
3.2.Anterogradno postavljanje ureteralne proteze ( kateterske i metalne ) (10)
3.3.Perkutana transluminalna dilatacija stenoza uretera i uretre (20)
3.4.Perkutana sklerozacija ciste bubrega (5)
3.5.Perkutano vađenje konkremenata kanalnog sistema bubrega (5)
3.6.Retrogradna transureteralna dilatacija prostate balonskim kateterom (5)

4. PERKUTANE HEPATOBILIJARNE INTERVENCIJE (2 meseca)
4.1.Perkutana transhepaticna holangiografija (PTC) (15)
– Indikacije i kontraindikacije za PTC
– Tehnika PTC-a
– vodjena radioskopski
– vodjena ultrazvukom
– Komplikacije kod PTC-a
4.2. Perkutana drenaža žučnih vodova (15)
– Materijal za perkutanu drenažu žučnih vodova
– Indikacije i kontraindikacije za perkutanu drenažu žučnih vodova
– Tehnika perkutane drenaže žučnih vodova
– spoljasnja drenaža
– spoljasnjo-unutrsanja drenaža
– unutrašnja drenaža
– plastična proteza
– metalna proteza
– Komplikacije perkutane drenaže žučnih puteva
4.3.Perkutano lečenje bilijarnih striktura (10)
– Materijal za dilataciju bilijarnih striktura
– Tehnika dilatacije bilijarnih striktura
– Komplikacije dilatacije bilijarnih striktura
4.4.Perkutano odstranjivanje žučnih restkalkulusa kroz
kanal »T« drena (5)
– Materijal za ekstrakciju restkalkuloze
– Tehnika ekstrakcije
– Uzroci neuspeha ekstrakcije
– Komplikacije ekstrakcije restkalkuloze
4.5.Perkutana sklerozacija simpleks cista jetre (10)
– Tehnika pristupa cisti jetre
– Ultrazvuk
– Kompjuterizovana tomografija
– MRI
– Sklerozirajući agensi
– Komplikacije sklerozacije ciste jetre
4.6.Perkutano lečenje ehinokokusnih cista jetre. (10)
– Tehnika pristupa cisti
– Tehnika sklerozacije ehinokokusne ciste jetre
- Sklerozirajuća sredstva
– Komplikacije sklerozacije ehinokokusnih cista jetre
4.7.Perkutana liza organskih konkremenata žucne kese(5)
– Indikacije za perkutanu lizu konkremenata žučne kese
– Tehnika pristupa žucnoj kesi
– Agensi za lizu konkremenata
– Komplikacije perkutane lize konkremenata žučne kese

5. INTERVENTNA RADIOLOGIJA U TERAPIJI
STRIKTURA GASTROINTESTINALNOG TRAKTA (1,5 meseci)
5.1. Dilatacija striktura jednjaka (20)
– Tehnika pristupa strikturi jednjaka
– Mehanizam dilatacije
– Dilatacija balonskim kateterom
– Dilatacija plasticnom ili metalnom protezom
– Komplikacije dilatacije strikture jednjaka
5.2. Dilatacija striktura pilorusa (5)
– Indikacije za dilataciju strikture pilorusa
- Tehnika pristupa strikturi pilorusa
- Dilatacija balonskim kateterom
- Dilatacija plasticnom ili metalnom protezom
–Komplikacije kod dilatacije strikture pilorusa
5.3. Dilatacija striktura na anastomozi (10)
– Indikacije za dilataciju striktura na anastomozi
- Tehnika pristupa strikturi
- Dilatacija balonskim kateterom
- Dilatacija plasticnom ili metalnom protezom
- Komplikacije dilatacije strikture na anastomozi
5.4. Dilatacija striktura duodenuma (5)
- Indikacije za dilataciju striktura duodenuma
- Tehnika pristupa strikturi
- Dilatacija balonskim kateterom
- Dilatacija plasticnom ili metalnom protezom
- Komplikacije dilatacije striktura duodenuma
5.5. Dilatacija striktura kolona i rektuma (10)
– Indikacije za dilataciju striktura kolona i rektuma
- Tehnika pristupa strikturi
- Dilatacija balonskim kateterom
- Dilatacija plasticnom ili metalnom protezom
- Komplikacije dilatacije strikture kolona i rektuma

PRAKTICAN DEO

Neophodan broj procedura koje mora kandidat ( polaznik ) sam uraditi u toku treninga, pod direktnim nadzorom mentora:

1. Perkutane biopsije u toraksu 10
2. Perkutane biopsije u abdomenu i karlici 20
3. Perkutane drenaze u toraksu 10
4. Perkutane drenaze u abdomenu i karlici 30
4a.Perkutane drenaze pseudocista pankreasa 10
5. Perkutana nefrostoma 30
6. Anterogradno postavljanje ureteralne proteze ( kateterske i metalne ) 10
7. Perkutana transluminalna dilatacija stenoza uretera i uretre 20
8. Perkutana sklerozacija ciste bubrega 5
9. Perkutano vađenje konkremenata kanalnog sistema bubrega 5
10.Retrogradna transureteralna dilatacija prostate balonskim kateterom 5
11.Perkutana transhepaticna holangiografija (PTC) 20
12.Perkutana drenaža žučnih vodova 15
13.Perkutano lečenje bilijarnih striktura 10
14.Perkutano odstranjivanje žučnih restkalkulusa kroz
kanal »T« drena 5
15.Perkutana sklerozacija simpleks cista jetre 10
16.Perkutano lečenje ehinokokusnih cista jetre. 10
17.Perkutana liza organskih konkremenata žucne kese 5
18.Dilatacija striktura jednjaka 20
19.Dilatacija striktura pilorusa 5
20.Dilatacija striktura na anastomozi 10
21.Dilatacija striktura duodenuma 5
22.Dilatacija striktura kolona i rektuma 10

 

 

LITERATURA

ZVANICNI UDZBENIK

M.AMauro,K.Murphy, K.Tomson. Image-Guided Intervention, 2- Volume Set: Expert radiology Series

DODATNA LITERATURA

1.S. Kadir. Teaching Atlas of Interventional Radiology Radiology Non-vascular interventional procedure

2.U.Raman. Interventional Radiology

3.A.Adam, M.Mueller. Interventional Radiological Treatment Of Liver Tumors
 

 

PREDSEDNIK SEKCIJE ZA RADIOLOŠKU DIJAGNOSTIKU

Prof. dr Đorđije Šaranović                 

Home | Sekcija